Сунчев систем садржи осам планета, преко 160 (до сада отркривених) природних сателита, планете патуљке, астероиде, комете, пуно прашине, разне гасове итд. и цео тај инвентар окреће се око наше звезде, Сунца.
Ако кренемо од Сунца поредак планета је овај: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
Ако кренемо од Сунца поредак планета је овај: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
Меркур
Меркур је најмања, а уједно и најближа планета Сунцу и једна од 8 планета у Сунчевом систему, чији орбитални период траје око 88 земаљских дана. Гледано са Земље, Меркуру је потребно скоро 116 дана да направи један пуни круг око своје орбите, што је много брже него код и једне друге планете. Управо ова брзина револуције Меркура је и била разлог због којег је та планета добила име по староримском богу трговине и путовања и гласнику богова Меркуру
Венера
Венера је једна од 8 планета Сунчевог системаи друга је планета по удаљености од Сунца, са просечном у даљеношћ од око 108.200.000 км. Око Сунца се креће готово кружном орбитом, а једну ротацију о бави за 224,7 земаљских дана. Немаприродних сателита у својој орбити. Друго је по сјају небеско тело на ноћном небу гледано са Земље, одмах после Месеца.
Земља
Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина позната планета на којој има живота.
У геолошким наукама преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума.
У геолошким наукама преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума.
Марс
Марс је четврта планета по удаљености од Сунца и друга најмања у Сунчевом систему, након Меркура. Добила је име по римском богу рата — Марсу. Такође се назива и „Црвеном планетом”, јер на површини преовладава гвожђе(III) оксид који планети даје црвенкасту боју.[9] Марс је терестричка планета са танком атмосфером, и површинским одликама које подсећају на Месец — ударни кратери, и на Земљу — вулканске купе, долине, пустиње и поларне ледене капе. Период ротације и годишња доба на Марсу су такође слична онима на Земљи, а сличан је и нагиб осе ротације планете који условљава годишња доба.
Јупитер
Јупитер је пета планета по удаљености од Сунца и једна од 4 планете из групације гасовитих џинова. Са екваторијалним пречником од 142.984 km, је највећа планета у Сунчевом систему, за више од 11 пута већа од планете Земље и десетоструко мања у поређењу са Сунцем. Планета је у основи изграђена од гасова и текуће материје и на основу спектроспкопских анализа по свом хемијском саставу најсличнија је Сатурну. |
Сатурн
Сатурн је шеста планета у Сунчевом систему. Сатурн је удаљен 1.429.400.000 km од Сунца, има пречник 120.536 km. Сатурн је по величини друга планета Сунчевог система након Јупитера. Обиђе Сунце за 29,5 година. Тело му је знатно спљоштено да је најспљоштенији међу планетама. Маса му је 95 пута већа од Земљине. Једина је планета чија је густина мања од густине воде. Сатурн је карактеристичан по својим прстеновима, који су лако видљиви и кроз мали телескоп. Познати су још од времена кад је Галилео Галилеј први употребио телескоп у астрономске сврхе.
Уран
Уран је седма планета од Сунца, трећа највећа и четврта најмасивнија планета у Сунчевом систему. Добио је имену по старогрчком божанству неба Урану, оцу Хрона (Сатурна) и деди Зевса (Јупитера). Уран је прва планета откривена у модерним временима. Иако је видљив голим оком као и остале раније откривене планете, посматрачи га нису признавали за планету због његове слабе видљивости. Уран и Нептун имају другачији унутрашњи и атмосферски састав од већих гасовитих дивова Јупитера и Сатурна. Због тога их астрономи понекад стврставају у посебну категорију „ледени дивови“